Reumatoidni artritis je sistemska bolest vezivnog tkiva koja se najčešće ispoljava kao simetrični poliartritis zglobova šaka i stopala. Bolest je češća u osoba ženskog pola, u odnosu 3:1, može se pojaviti u bilo kojoj godini starosti, najčešće između 20. i 50. godine.

Za nastajanje reumatoidnog artritisa potrebni su spoljni i unutrašnji činioci.

Od unutrašnjih činilaca navode se:

• Genetski
• Imunološki
• Biohemijski
• Metabolički
• Endokrinološki

U spoljašne činioce ubraja se čitav niz infektivnih uzročnika.

Klinička slika reumatoidnog artritisa

Reumatoidni artritis je bolest koja najčešće ima podmukli, neprimetan, podmukao – hroničan početak. Posle kraćeg ili dužeg vremena javljaju se opšti i lokalni simptomi i znaci  bolesti.

Simptomi opšteg karaktera su: opšta slabost, brzo zamaranje, gubitak apetita, mršavljenje.

Simptomi lokalnog karaktera su: altralgije i mijalgije (bolovi u mišićima i zglobovima) nejasne lokalizacije, nelagodnost, vazomotorni poremećaji (hladne i vlažne ruke, osećaj mravinjanja i peckanja).

I opšti i lokalni simptomi mogu mogu da traju različito, nekoliko meseci, pa čak i godina, sve dok se bolest ne ispolji slikom jasnog POLIARTRITISA.

Prvi, najraniji simptom u bolesnika sa reumatoidnim artritisom je jutarnja ukočenost. Javlja se najčešće u zglobovima zahvaćenih zapaljenskim procesom. Jutarnja ukočenost različito traje, obično dok se prsti ne razgibaju, pola sata do jednog sata nakon buđenja. Može da prestane kako spontano tako i aktivnim razgibavanjem zahvaćenih zglobova.

Uz jutarnju ukočenost, bolovi su vrlo čest rani simptom reumatoidnog artritisa. Oni se javljaju pri pritisku, pri pokretima, a tek kasnije spontano, i mogu biti: slabi ili jači, tupi ili u vidu paljenja. Jaki bolovi se obično javljaju noću, svojom jačinom bude pacijenta, da bi pri prvim pokretima bili još jači. Pored subjektivno izraženih tegoba ubrzo se javljaju znaci inflamatornog (zapaljenskog) procesa: otok, crvenilo kože, ograničeni pokreti, deformiteti. Takođe se mogu javiti promene kože, potkožnog tkiva, noktiju i mišića. Deformacije zglobova se uglavnom javljaju u kasnim stadijumima bolesti, kako na nivou sitnih tako i u nivou krupnih zglobova.

Dijagnoza

Dijagnoza se može postaviti na osnovu anamneze, kliničkog pregleda pacijenta, rendgengrafije zahvaćenih zglobova.

Lečenje

Za terapiju reumatoidnog artritisa nema pouzdanog leka i lečenja, ali ono svakako mora da bude sprovedeno. Neophodan je timski rad lekara (reumatolog, fizijatar, ortoped) kao i edukacija bolesnika i bliže rodbine o prirodi, toku bolesti i programu lečenja.

1. Vrlo važna terapijska mera je odmor. Izuzetno korisna za akutni artritis.

2. Kad je u pitanju medikamentozna terapija, možemo je podeliti u više grupa:

• Prvoj grupi pripadaju analgetici i NSAIL (nesteroidni antiinflamatorni) lekovi – brufen, diklofenak,…, ali svi izazivaju iritaciju GIT-a (gastro intestinalnog trakta) manjeg ili većeg stepena, tako da ih treba uzimati veoma oprezno.
• Lekovi druge linije (bolest modifikujući lekovi – hydroxychlorogine, sulfasalazine, soli zlata). Treba ih koristiti kada postoji aktivnost bolesti uprkos korišćenju lekova prve linije.
• Postoje lekovi koji se daju intraartikularno (direktno u koleno) – mogu biti od koristi, ali nose rizik od komplikacija.

3. Fizikalna terapija (vežbe, hidroterapija) ima za cilj oslobađanje od bolova, redukciju otoka, poboljšanje pokretljivosti i funkcije zglobova, prevenciju ili korekciju deformiteta.

Lečenje bolesnika sa reumatoidnim artritisom je vrlo složeno, zahteva saradnju pacijenta i lekara, mora da bude kompleksno, da započne rano i da dugo traje, kako bi se postigao cilj, a izbegle neželjene komplikacije.