Bolovi u donjem delu leđa su sve češći kod mlađe populacije, kako sportski aktivnih tako i neaktivnih osoba.

Značaj kičme je veliki, jer daje čvrstinu i potporu telu i štiti kičmenu moždinu od povređivanja.

Sastavljena je od pršljenova, pri čemu svaki susedni (gornji i donji) čine zglob.
Između pršljenova je smešten disk koji ima ulogu amortizera i sprečava trenje koštanih zglobnih površina tela pršljena.

Svaka radna ili sportska aktivnost, ukoliko se izvodi naglo, nepravilno ili vremenski dugo traje, može da prouzrokuje bol u lumbalnom delu kičme.

Bol u donjem delu leđa se najčešće javlja usled:

1. Nepravilnog dizanja tereta ma koje težine (sportisti koji se bave bodibildingom)
2. Naglih pokreta rotacije, savijanja ili istezanja trupa
3. Dugotrajnog stajanja, sedenja, vožnje autom
4. Povreda koštano – mišićnog sistema lumbalne regije (povrede u toku saobraćajnih udesa, povrede u toku sportskih aktivnosti)

Najveće opterećenje prilikom sportskih aktivnosti je u krsno lumbalnom delu kičme, mestu gde se trup vezuje za karlicu i donje ekstremitete.  

U kliničkoj slici povrede najčešće dominira bol u vidu pojasa i kreće se od leve do desne strane (lumbosakralne) regije L-S kičme.
Često može da se oseti mravinjanje ili “pečenje” butine ili lista.

Moguće je da bolovi uopšte ne postoje, a da je prisutan osećaj nelagodnosti u L-S delu kičme.

Telo na bol reaguje tako što zauzima najmanje bolan položaj, koji je po pravilu nepravilan.
Trup je uglavnom nagnut na jednu stranu, mišići su u grču, a pokreti su ograničeni.

U ovakvim situacijama pacijenti najčešće sami pronađu bezbolan položaj, koji je uglavnom ne fiziološki.
U svakom slučaju, svaku pojavu bola treba ispitati kako bi se ista otklonila.

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

1. Kliničkog pregleda
2. Rendgenski snimak L-S kičme
3. CT (skener)
4. MR (magnetna rezonanca)

Terapiju najpre treba usmeriti na smanjenje i eliminaciju bolova, korišćenjem analgetika i miorelaksanasa (lekovi za opuštanje mišića).
Takođe, korišćenje toplih kupki je od velikog značaja, kao i fizikalna terapija.

Postoji više vrsta fizikalne terapije, čija primena zavisi od anamneze, dijagnostike, kliničkog i funkcionalnog pregleda.

Važno je napomenuti da je fizikalna terapija individualna za svakog pacijenta.

U fizikalnoj terapiji primenjuju se razne vrste zračenja, magnetne terapije, ultrazvuk, laser, struje različite frekvencije i elektroforeza leka na bolno mesto.
Jednako značajna je kinezi terapija – masaža i akupunktura bolnih tačaka i mišića koji su u spazmu (grču).

Medicinske vežbe su takođe poželjne, ali sa njima treba početi kada se otkloni bol.

Cilj lečenja povreda L-S kičme je da jaka muskulatura preuzme deo tereta ovog dela kičme, jer ne postoje aktivnosti u svakodnevnom životu kao ni sportske aktivnosti koje jačaju mišiće ove regije.